Ponekad pomislim da je bog u svojoj kreaciji bio duboko nepravedan, da je nekima dao puno a nekima malo, da zlima daje novu šansu a dobima večni život negde tamo, nekima mnogo rada a nekima mnogo uživanja …
Mogao bih do sutra da nabrajam primere ali bih se ovde vezao samo za jedan. Naime kako kažu rad je stvorio čoveka ali da li to važi samo za nas.
Ukoliko za još koju životinjsku vrstu važi sintagma rad, red i disciplina onda je to pčela. Ponekad pomislim da je evolucija njihov najveći usud, stvorila ih je u svom savršenstvu tako da od nikoga ne uzimaju a svima daju.
Sedeo sam nekad veoma dugo i posmatrao ih, i postavljao sebi mnogo pitanja a dobijao malo odgovora. Da li one u nečemu uživaju? da li su svesne koliko rade? Da su svesne da li bi malko usporile? Da znaju kako ih rabimo da li bi nam vratile? Kako im ne padne napamet da nešto od drugih uzmu kad svi drugi od njih uzimaju…..
Odgovora niotkuda od male pčele, pčele koja 45 dana u svom životu samo radi, koja ne poznaje toplotu i strah, pčele koja je apsolutno posvećena zajednici, pčele koja poštuje hijerarhiju, one koja se ne libi da svrgne vođu ako ovaj podbaci, i opet opravdano tri tačke …
Pored svega nabrojanog a ne usuđujući se da nabrojim kakav značaj one imaju za nas i prirodu, ne mogu da se otrgnem utisku da su one tako predane i uređene, radne i divne samo jedan gubitnik evolucije osuđen na propast u svetu gramzivosti, otimačine, jačega, sujete, lova. Uspele su da se održe mnogo miliona godina na pozornici života a sad polako i tiho odlaze i nekada ih više biti neće. Zašto? Zato što smo mi ljudi bahati i gramzivi, ose i stršljenovi jači, bolesti naprednije, priroda surovija a one su tako fenomenalne u svojoj jednostavnosti življenja.
Neko je jednom rekao pčela je borac, izdržaće ona, prilagodiće se, naučiće, shvatiće.
Na to je moj odgovor da ako želimo da ih imamo još dugo MI moramo da se prilagodimo, mi moramo da naučimo da istinski živimo u skladu s prirodom i sobom, mi moramo da iz centra sveta izšutiramo same sebe i na to mesto stavimo prirodu i nju. Za to je potrebna velika ljubav, ogromna volja i odricanje, i čelična posvećenost ali držim do tog da je ovaj mali insekt to i zaslužio.
Avgust, Beograd
Salfi
MeDiVi
