U jednom pčelinjem društvu na vrhuncu snage, početkom juna može biti i preko 70 000 pčela od kojih svaka ima svoj precizan zadatak. I verujte svaka pčela ne samo da ga u potpunosti ostvari nego i značajno prebaci svoju prirodno zacrtanu normu.
Pčela je isključivo socijalno biće i nesposobna je za samostalni život. U društvu po pravilu ima jedna matica koja leže jaja iz kojih se kasnije razvijaju po najviše pčele radilice, trutovi i po koja matica. Svako jaje koje položi matica je isto ali u koju formu će se razviti zavisi od činjenice da li je oplođeno ili ne. Iz neoplođenih jaja se rađaju trutovi a iz oplođenih pčele radilice i matice, a kako će se razviti larva zavisi od hrane kojom pčele hrane larvu koja se formirala iz oplođenog jajeta. Tako ako pčele odluče da zamene maticu larvu hrane matičnim mlečom kako bi se razvila mlada matica. Matica se rodi iz jajeta za 16, dana, trut za 21 dan a pčela radilica za 24 dana.
Matica je najveća pčela i kraljica pčelinjeg društva, u stanju je da tokom godine snese i nekoliko desetina hiljada jaja a sa trutom se sparuje samo jednom u životu i to prilikom svog prvog leta van košnice. Po nekad se u društvu može oformiti i više matica pa se one mogu i sukobiti oko pčela i doma u kojem će živeti. Neke matice uspeju da odvoje deo pčela i napuste društvo u potrazi za novim domom. Na taj način priroda je obezbedila opstanak i proširenje vrste mada je za nas pčelare nekontrolisano rojenje gubitak vitalne snage jednog društva.
Na početku svog života, i to nekoliko dana po rođenju, pčele radilice su zadužene za kućne poslove pa tako tačno u određenim danima svog života proizvode vosak, matični mleč, hrane larve itd. Tako naprimer prva dva do tri dana mlada tek rođena pčela zadužena je za čistoću i grejanje satnih kućica, od 3 do 10 dana pčele hrane leglo i to prvo starije larve a kasnije i mlade. Već u po odmaklom dobu, odnosno od 10 do 15 dana pčele prerađuju nektar, proizvode saće, čiste košnicu i na kraju te faze upoznaju okolinu košnice. Od 15 do 20 dana pčele dobijaju veoma važno zaduženje a to je da čuvaju košnicu od uljeza i time završavaju svoj dugi voni rok. Tek od 20 dana pa negde do 30 – 35 (u zavisnosti od doba godine, inteziteta paše…) pčele rade i samo rade, sakupljaju med i polen. Posle 30 dana ili malo kasnije pčele prestaju sa radom ali ne dobijaju penziju, najčešće lutaju nervozno oko košnice i čekaju sudnji momenat. Mlade pčele radilice umeju da izbace starije pčele iz košnice jer su po njima beskorisne i troše dragocenu hranu. Pčele svoj život završavaju usamljeno na zemlji bez mogućnosti da lete i to nedaleko od košnice.
Čemu služe trutovi, neki bi rekli ničemu pa po njima nazivaju i malo manje vredne primerke naše vrste. Ali da li je to baš tako? Trutovi su veoma bitni za košnicu, i po njihovom broju se može naslutiti snaga i zdravlje pčelinjeg društva. Oni onako veliki doprinose održavanju toplote u košnici posebno legla, doprinose radnom elanu u košnici i posle 12 dana života postaju polno zreli kada su spremni da se oplode sa maticom. Najviše trutova ima u kasno proleće i početkom leta kada je društvo i najjače.
Pčele su jedinstvena bića i umnogome doprinose lancu života i jedinstvu prirode. Čoveku je pčela dar bogova, a mi smo njima usud koji im može i glave doći. Najveći problemi pčela su danas varoa, pesticidi i čovekova nebriga za prirodu. Danas i ubuduće moramo dati maksimum doprinosa za očuvanje prirode i samim tim očuvanju pčela koje su danas ugrožene više nego ikada.
Mi volimo pčelu i činimo sve da joj bude udobno u našem okruženju, a ona nas bogato nagradi svojom ljubavlju.